Prvi put ostavljena a zaljubljena

Naslov vam sve govori.
Danas je 14.11.2017. Ostavljena sam 15-og oktobra. Tata je 14 otišao. Svađe su bile česte. Osećala sam tu prokletu hladnoću. To veče kada je tata otišao otisla sam sa Budom Ivanom Teom i Milicom u Lokve kod neke devojke. Od besa što sam osećala tu hladnoću, popila sam malo više. Toliko da lupetam i da mi se vrti u glavi. Vratila sam se oko 3. U nadi da će moje pijanstvo njemu otvoriti oči, zasrala sam. Pao je raskid. Narednih 3-4 dana jedva sam preživela. Bol je bio ogroman. Nisam mogla sama da se nosim sa njim. Tu je bila Ivana. Nije mi dozvolila da budem sama. Bila je uz mn i mnogo sam joj zahvalna. Sledio je period rođendana tako da mi je bilo lakše. Izlazila sam svako veče. Pila i zaboravljala na njega. Iako mi se on non stop javljao i to me je ubilo. Sve je bilo super dok god nisam ostajala sama u kući tad bih se bacala po dole i kukala. Vreme je brzo prolazilo došao je petak. Došla mi Zorana. Otišle smo u Vs kod Ivane sa Pecom. Uživali do uveče. Pitao me da dodje na kafu. Došao je, telefon mi non stop zvonio, nisam obraćala pažnju na njega. Bila sam hladna i to ga dotuklo. Otišao je i sreli se u kafani. Ja okružena društvom. Pisao mi je. I poslao srca u znaku pomirenja. Odbila sam. Rekao je da je vcrs osetio da imam drugog. Znači pogodak.
Sutra dan smo bili kod jasne na Rođ. Posle došli u kafani. Svet mi se srušio kada sam ga videla sa Medom. Bol je bio neopisiv da je Buda provalio i žurku smo nastavili kod Klare. Došli su Ćuksi, Verka i Stefan Mancu sa Nikoletom. I nakon pola sata došao je i On. Kad su otišli oni. Prisao mi je, pokušavao da me poljubi ali neuspešno, grlio i molio da se pomirimo. Bila sam hladna. Nisam zelela iako sam u sebi gorelaaaaa.
Otišli smo u Ilandzu da jedemo. I dočekali pijac. Taj dan je bio najbolji dan u životu. U jednom trenutku. Svi su zaspali. Vladala je tišina u kolima. Ja na zadnje sedište a on na vozacevo mesto. Zapevala sam tiho. Ali me je čuo. I pogledao pogledom koji neću zaboraviti. Izašli smo iz kola, popricali sve je bilo super.
Nisam mu dala odg. Odg je dobio sutradan. Pomirila sam se sa njim. Ali. Deda mu je umro sl jutra. Bio je u haosu bila sam tamo. Nije me ni pogledao ništa. Hladnoća je i dalje bila prisutna. Dala sam mu ultimatum. Na kraju smo rešili da se trudimo. I stv jesmo ali nije uspelo. Krenuli smo istim putem do 5-og novembra. Tad smo napokon ostali sami na pola sata i mi nismo ništa radili. Gledali crtani. To veče sam mu rekla sve i On je potvrdio. Raskinuli smo. I eto već 9-ti dan se borim sa ovim. Bolje je nego prošli put ali me i dalje boli. Volim ga. Ali on mene ne. Tako da tih 3 meseca (bez poslednjeg 4 ) bio mi je najlepši period života. Ljudi moji. Zaljubljenost je najlepši osećaj na svetu ako je uzvraćeno. Ali i najteži bol.
29.12.2017
Evo me opet. Nakon tog raskida nastavili smo dopisivanje. To je bio najduzi period bez njega. Svašta se izdešavalo. Buda je hteo da bude samnom. To je i njemu priznao. On je pošizeo, udaljili se. 03.12. Je i moj Nidzo otišao a ja sam njega slagala da i ja. Razočaran, priznao mi je da je hteo da ponovo probamo. Na kraju smo se o5 smuvali 05.12. Sve do juče. Dani su nam bili lepi, noći pune strasti. Doživela sam i ono najlepše, da zajedno zaspimo. I skoro pa i to da postanem žena. Ali opet sam propustila. Nešto nije išlo. Ali uvek kod njega postoji to ' ne znam ' uporno ga nešto koči. Pa sam odlučila da mu sad dam slobodu koju želi. Obrisala ga sa fejsa , sa insta. Obrisala iz svog života. Ovaj put zauvek.
Duša mi se iskreno kida, suze me izdaju ali proćiće. Bicu jaka u inat njemu.