Citati

Sreća?
Šta je to sreća?
Sreća je imati prijatelja..Sreća je biti zaljubljen.. Sreća je imati porodicu..

Svatko ima svoje mišljenje o sreći.. NEkom je sreća novac.Velika kuća ili td. ali za mene Sreću prestavljaju samo posebene stvari.. koje najviše volim :$ Za mene je nedefinisana sreća..

Dođu one moje noći, kada mi dođeš u misli. I natjeraš me na razmišljanje. Pa se zapitam što bih ti rekla da u tom trenutku staneš ispred mene, spreman da čuješ sve što ti imam za reći. Bez brige, ne bih ti rekla da mi značiš, već bih ti rekla koliko sam ljuta na tebe i koliko me boli to što si samo tako lako odustao od mene. Ubio si onu iluziju snažnog tebe u mojoj glavi. Smatrala sam te svojim junakom, a vidiš, pravi junaci nikad ne bježe."

Koliko su mi puta rekli ufurana - ne ljutim se, samo ne pričam sa svakim.
Koliko su mi puta rekli glupa - Ne ljutim se, svakom se desi.
Koliko su mi puta rekli nešto iza leđa - ne ljutim se, i psi laju kad nekog ne poznaju.
Koliko me njih mrzi - ne ljutim se, ne mora me svako voleti
Ko me od njih stvarno ZNA ? NIKO! :)

A znaš, ona ce uvijek da se sjeca tebe u onim glupo hladnim ljetnim nocima.
I poželit' ce da si tu, da te opet samo ona zna, poželit' ce da te grli dugo
i bezbrižno se smije tvojim glupim forama.Takva je, znaš
Ona ce iskreno voljeti mnoge,ali ti ceš uvijek biti cijeli njen svijet. )

Kažu da sreću čine sitnice, i moram reći da se slažem sa njim.
Svakoga od nas uveseljavaju neke sitnice, pa koliko puta ste se vi sami oraspoložili kada vas je simpatija pogledala i osmehnula vam se u prolazu, kada vam je neko udelio kompliment, kada ste dobili neku stvar koju ste toliko dugo očekivali, videli ste da su stvari u vašoj omiljenoj prodavnici na sniženju... Situacija je mnoštvo i svaka od njih je dovoljna da nam, bar na kratko ulepša dan.
Ponekad mislimo da nam nešto fali da bi bili srećni, postajemo očajni, patetišemo, a treba samo da otvorimo oči, pogledamo oko sebe, vidimo da imamo ljude koji brinu za nas, imamo one koji nas vole, a šta nam pored toga treba?
Nedavno pročitah jedan citat "Živ si, osmehni se, to je dovoljan razlog da budeš srećan" Možda život nije tako savršen, divan, kakav bi mi želeli da bude, ali činjenica da smo još ovde, da i dalje možemo da idemo dalje, da se borimo za neko bolje sutra je, po mom mišljenju, sasvim dovoljno stvar da budemo srećni.

Najgore je kada nekoga VOLIS, a zasluzio je da ga MRZIS! Kada je NAJGORI, a tebi je NAJBOLJI! Kada znas da NIKADA nece biti tvoj, a uzalud NADAS se! Kada ti se svaki put VRATI u zivot i prica pocinje da se PONAVLJA! Kada ti svu radost i srecu IZBRISE samo jednim pogledom i kada i sama znas da NE MOZES odoleti tim ocima! Kada HOCES da se boris, a snage ti PONESTAJE!

Čudno je to žensko srce ludo.. Kako samo lako dopušta da do njega onako brzo, iznenadno dopru strani, nepoznati ljudi. Dozvoliš da ti se približi, da te upozna, cijelu tebe, navike, pokrete, osjećaje, svaki osmijeh i pogled, sve! Sa par lijepih riječi osvoji te, predaš mu se, trebaš ga, vjeruješ mu, sretna si. Sretna! Sretna bez obzira na to što znaš da je svaki isti, da se sve ponovo svodi na isto, na kraju si i sama i ostavljena i ponižena i povrijeđena. Hej prokleto srce ludo! Ne daj se, ne vjeruj, ne voli! Drugačije ne može!

Rekla sam da ću biti ravnodušna. Rekla sam da ga neću zavoljeti. Rekla sam da nije poseban. Da je samo prihvatljiv način da ubijem svakodnevnu monotoniju. Rekla sam toliko toga, al' mi je jedan detaljčić promakao… Srcu se ne naređuje!

"Ostaješ bez reči, gleda te u oči. Misliš, voli te. Zaljubljen je. Ne bi te inače tako lepo gledao. Dirne te to.
Dirne te ljubavlju, poput plamena. Misliš kako je topla. I lepa. Očaran si, ali to nije čarolija nego otrov. Ne smeš je ni videti ni s njom razgovarati jer inače poveruješ."

Uostalom, "mrzimo" samo one koji su nam bili bliski, zar ne?
Oni koji su bili dovoljno bliski da nam dotaknu srce.

Uhvatio sam je kako zuri u kapi kiše i smeje se. Nikada nije umela da ne bude neobična. Zagrlio sam je otpozadi i nežno poljubio u vrat.
''Vidiš, kada bi se ljubav merila u kapima kiše, ona bi morala da pada godinama da bi ti pokazao bar približno koliko te volim.''
Okrenula se prema meni i zakolutala očima, najsmejavši se.
I nije znala šta je uradila, ali, eto, ja sam znao.. Znao sam da je učinila da poželim da ceo život gledam njene rekacije na otrcane fazone iz spomenara. Poljubio sam je, kako mi reči ne bi prebrzo izletele i uplašile je.
''Volim i ja tebe.''

Ali čula je kako priznaješ da voliš onu…
Ćutala je…
Šta je drugo mogla učiniti?

"A najgore mi je, prijatelju, kad tako u sitnim satima po ko zna koji put shvatim da je još ima u meni. Da sam je iz života oterao, ali iz srca nikada. ''

“Ili me previše pesama podseća na tebe, ili previše često slušam iste pesme, treće nema.”

Znaš, kažu da suprotnost od ljubavi nije mržnja, nego ravnodušnost.

Dušo - rekla je mama .
”S muškarcima ne možeš tako. Ne pokazuj im svoje slabosti, samo ćeš ih učiniti jačim. I pobogu, ne govori nikad one dve reči, znaš one ‘Volim te’. Ponos im tako samo raste. Sama znaš da se ljubav rečima ne može pokazati. Zato dobro razmisli da li tu osobu uistinu voliš. Pazi na sebe, ja ne mogu sama. Ne dopuštaj da te slome. Ne daj svoje srce nikome. Ne daj da te ima bilo ko. Ne moli za ljubav, onaj pravi će sam doći. Glumi da ti je svejedno, budi hladna. I voleće te. Još kako

I da stotine muškaraca kleči pred njom, žena će uvek da izabere onog koji je čak i ne pogleda.

I znaš šta je najgore? Najgore je to, što ja i dalje čekam tvoj poziv. Poruku. Izvinjenje. Nešto što će nas ponovo spojiti.

Želim samo da osetiš trunku onoga što ja osećam, da osetiš koliko to boli, ništa više.

''Pas kojeg uzmete s ulice i nahranite ga neće vas ugristi. To je osnovna razlika između ljudi i pasa.''

Čuvamo se mesta, datuma i momenata bliskih srcu

Tako to biva. Čudni su magneti u nama. Ništa nas ne privlači tako dobro kao odbijanje...

Sudili su, nagađali, prezirali, a ne poznaju me. Lagali, izmišljali, neka su! Bili su, jesu i biće nebitni !!! :*

"Volela bih da sam rođena ili malo gluplja ili malo pametnija. Gluplja da ne primećujem neke stvari oko sebe - pametnija, da ih primećujem, ali da ne reagujem."

Tvoj inat, moja tvrdoglavost i velika gomila naših gluposti. A zaboravljamo da ljubav ne čeka nikoga, neće ni nas.

Ne ceniš osobu kojoj znacis , jer znaš da je uvek možeš imati, ali kad jednom izgubiš tu osobu postaće tvoja jedina želja

“ Nedostaješ mi. Onaj stari ti… Taj novi je bezveze.”

'' Ovih par riječi želim dugo da pamtiš, pošto ni sam ne znaš ko si, pomoći ću ti da shvatiš. Kada je neko prema tebi dobar, isto vratiš, ako se ne držiš toga, kad tad ćeš debelo i da platiš, da patiš, shvati - negde je zapisano, tako ne znam gde, ali dobro zapamti da svako dobije na kraju što zaslužuje.
P.S. Želim ti sve najbolje. ''

“Prokleto vrijeme, proklete riječi, prokleti ponos. Sve nas je odvojilo.”

“Čudno je kako se stvari brzo promijene, i ljudi koji ti se čine najbližima postanu neko koga više ne poznaješ.”

'' A meni je stvaarno svejedno šta vi mislite o meni. ''

'' Ne mogu da vjerujem da mi je poslje svega vezanog za tebe - svejedno. ''

"Izabrali smo da budemo samo prijatelji... Prijatelji koji se nikada ne zovu i nikada ne pišu."

Mijenjam ovo svoje iznemoglo srce za jedan hladni kamen kojeg nije briga ni za što.

'' A strah ćeš pobjediti samo ako mu se suprostaviš. ''

Sad više i nije važno,uzdignute glave prolazim kraj njega. Svu snagu sam usmjerila da se nasmijem njemu u inat, i uspjela sam. Nasmijala sam se najljepše što sam znala. To je to, izgubio me je.

“Bez obzira na to koliko ti se nemoguće, nedostižno ili nezamislivo nešto može činiti, ako je suđeno da se dogodi, dogodit će se..”

"Stotinu puta je pisala i brisala poruke za njega. Ponekad ju je do ponovo ostvarenog kontakta sa njim delilo samo jedno dugme koje je trebalo pritisnuti, a nije ga pritisnula.

Ali, izvinite, što se vi brinete kakvi ste u očima drugih ljudi i šta se o vama misli i zna? Kao da je to važno!
Dovoljno sam dobra osoba da ti oprostim, ali ne i dovoljno glupa da ti ponovo vjerujem.

Pustite priče i očekivanja. Ako vam je stalo, pregazite taj jebeni ponos. Ja ga nikada nisam pregazila. Nikada nisam prešla preko njega. Ne znam ni kako to izgleda. Ali sada sam ovde. Dama sa ponosom. Bez srca, osećanja, bez duše. Zar je to ono što želite?

Ne kapiram momke koji iskoriste devojku za jedno vece,sta vam to znaci sluzite se forama 'zavedi pa zajebi' a? Strasno.

Ako muškarac zviždi za tobom, ne okreći se. Dama si, ne pas

Ljubav koju ne možemo imati je ona koja traje najduže, boli najviše i koju osećamo najdublje.

'' Glumi da ti je svejedno, budi hladna. I voleće te, još neko. "

S' vremena na vreme, tvoje ime spomenem

Bila je luda i vesela, nasmijana i sretna, jednom njegova i nikad više.

"Da imam malo više hrabrosti rekla bih mu sve. Ma možda i ne bih, ali sigurno bi mi bilo lakše kad bih izbacila iz sebe. Šta bi mu rekla? Verovatno bih ga izvredjala ili bi za promenu bila fina. Ne znam. Rekla bi mu da je gad, kreten, najveći debil koji postoji. Rekla bi mu da ga više nikad ne želim videti i da žalim što sam ga ikad upoznala. Zamolila bih ga da se, ako se slučajno opet sretnemo, ne nasmeje onako savršeno. Ne bi mu imala baš puno toga za reći.
– I još bi mu, onako tiho, da ne čuje, rekla da od njega i dalje ne ozdravljam i da jednostavno ne znam kako ću bez njega…"

"Bitne su one osobe koje su bile tu kad ti je bilo najteže. Osobe koje su te nasmejale kada su ti suze bile u očima."

I tako, posle nekog vremena shvatiš i bude ti žao što si na određene ljude trošio vreme, reči, osmehe. Shvatiš da mnogi nose maske, ispod kojih se krije neko sasvim drugi
Mislila si da ti njegov osmijeh nece nedostajati, da njegov pogled neces sanjati? Prevarila si se, ali razumijem da si stalnim odbijanjem samo htijela zastiti sebe i svoje osjecaje. Nazalost nisi.

"Izvini!
Voljela bih da ti mogu svim srcem vjerovati kad kažeš da me voliš, a ne mogu, u svakoj tvojoj riječi vidim nju. Žao mi je što ti ne mogu dati šansu da mi dokažeš. Već sam jednom bila povrijeđena bojim se slijedećeg pokušaja. Sumnja me razdire,. Gledajući u tvoje najljepše smeđe oči ne vidim ni sreću, ni tugu, ni ljubav, ni život, vidim nju. Samo ti znaš hoću li imati za čim žaliti ako propustim šansu. Ja evo dižem ruke, ne mogu više pokušavati, jer dok mislim da tebe u ogledalu vidim nju..
Volim te ali sumnja je jača od mene
Pogrešno se izrazih..
Volim te ali ona je jača od mene..."

Zanimljivo. Kritikuju te, ogovaraju te. A kada te sretnu imaju hrabrosti da te pozdrave i zagrle te.

''Poštovani, korisnik je sretan i više ne prima pozive iz prošlosti!''

"Život nije film ili serija, da vratiš scenu, ispraviš grešku i ideš dalje. Tu nema kaskadera, svaki kadar igraš ti, i nije ti plaćeno, već plaćaš ti ako pogrešiš."

Mi se ne mozemo nazvati MI, jer skupa nikada ni bili nismo, ali volela sam te kao da jesmo.. Volela? Zapravo, jos uvek, samo... Samo se ponasam kao da nije tako, kao da me ne zanimas ni ti, ni tvoja sreca, ni tvoja tuga. A zanima me, jer se radujem tvojoj sreci i tugujem kad i ti, ali to nikad' neces znati, a i da znas ne bi uzimao k' srcu, jer takav si. Kada me pitaju:,,Je l' jos uvek on?'', nasmejem se uz reci:,,Ha, ma kakvi, ne!''. Lazem! A sto je najgolje od svega - dobro mi ide, poveruju ljudi, nekada i sebe ubedim u to, ali ne vredi, onda dodje noc, kad vracam film u glavi, ne zeleci da se prisecam tvojih poruka, tvojih reci koje i danas bole, i shvatim da samo zavaravam sebe i da cu te voleti samo Bog zna jos koliko dugo, i da me boli to sto smo odustali, a da nismo ni pokusali, iako oboje znamo da smo nekada silno zeleli jedno drugo. I sada vidim koliko su istinite one reci:'Najvise se vole oni sto se nemaju'.

Gotovo je,umorna sam. Umorna sam od pokušaja da uvijek sve razumijem, oprostim, prebolim… Umorna sam od toga da sam ja uvijek tu za vas sve, da svima pokušavam pomoći, a kada ja trebam nekoga, ili su zauzeti ili se prave da me slušaju, a ustvari su u svom filmu i tu su tek toliko da mogu reći da su bili uz mene.

Emocionalno, završila sam. Psihički, umorna sam. Duševno, umrla sam. Fizički - smijem se!

Šta god ljudi mislili o meni, nije me briga. To je samo njihovo mišljenje, ne i istina.

Stalno se pitam je l' izbrisao naše razgovore, seti li me se ikada. Šta oseti kad mi neko spomene ime, misli li ikad o meni, o nama i svim onim zajedničkim trenucima?

Samo osmeh tvoj mi treba, ja sam srećna kad si srećan.

Uvijek pitajte drugaricu za misljenje kad birate decka. Ipak to treba da bude njen decko poslije.

A sta da vam kazem ? Da mi se svidja ? Da! Svidja mi se. Puno. Ali ne zelim da trcim za njim, bez obzira koliko ga silno zelim. Neka se on potrudi. A ako nece, prezivecu to nekako. Ionako sve prezivim!

Sećaš li me se? Nekad si me najviše voleo...

Gde se kupuje hrabrost? Nedostaje mi malo da ukradem jedan, tako željeni, poljubac.

Ne javljaš se ti, ne javljam se ja. Izgleda da je vrijeme da se ljubav preda i da dozvolimo ponosu da uništi sve ono što možemo imati.

Mislio si da cemo se zauvijek izbjegavati? Dosao je taj dan, dan kada cu nakon toliko vremena ugledati tvoje smede oci, ali znas sta.. uopce me nije briga. Te oci su toliko obecavale, ali na kraju nista od toga nije ispunjeno, a ja sam cura koju jednom razocaras, za mene si vjecno mrtav - 08.11.13

tamaratasa570@gmail.com
Milkacokolada